Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Изјава ГД Директората за економску и развојну политику, мр Иве Вуковић поводом усвајања Прољећне анализе макроекономских кретања и структурних реформи - 2019

Изјава ГД Директората за економску и развојну политику, мр Иве Вуковић поводом усвајања Прољећне анализе макроекономских кретања и структурних реформи - 2019
Датум објаве: 27.06.2019 16:56 | Аутор: Министарство финансија

Испис Штампај страницу


Министарство финансија

На данашњој сједници Влада Црне Горе је усвојила Прољећну анализу макроекономских кретања и структурних реформи – 2019.

„Црногорску економију у 2017. и 2018. години карактеришу снажне стопе економског раста од 4,7 и 4,9% у 2017. и 2018. години и на тај начин Црна Гора је била једна од најбрже растућих економија Западног Балкана и међу најбрже растућим економијама Европске уније“, саопштила је генерална директорица Директората зе економску и развојну политику у Министарству финансија, мр Ива Вуковић на прес конференцији након сједнице Владе.

„Највећи позитиван допринос расту економије у 2018. години дошао је од појачане инвестиционе активности као и од повећане потрошње домаћинстава. Појачана инвестициона активност резултат је приватних инвестиција доминантно у секторима туризма и енергетике, док јавне инвестиције такође дају свој допринос кроз појачану инвестициону активност на градњи ауто-пута, али и осталих локалних и регионалних путева“, истакла је генерална директорица Вуковић.

Највећи допринос инвестиција реалном расту БДП-а износио је 4%, док други највећи допринос долази од потрошње домаћинстава од 3,4 п.п. и то је резултат рекордне туристичке сезоне, раста кредитне активности, раста дознака из иностранства и раста запослености.

„Приходи од туризма у 2018. години премашили су једну милијарду еура, имали смо двапут већи извоз електричне енергије, повећан извоз алуминијума и повећан извоз фармацеутске производње, међутим све то није било довољно да неутралише висок увоз доминантно за потребе градње инвестиционих пројеката и на тај начин допринос нето извоза реалном расту БДП-а био је негативан 2,1 п.п.“, нагласила је генерална директорица Вуковић и додала да се Црна Гора налази на 47% просјека земаља ЕУ, према подацима Еуростата (регионално поређење БДП по глави становника као просјек ЕУ према стандарду куповне моћи за 2018, прва процјена Еуростата), а слиједе је Србија, Сјеверна Македонија, Албанија и Босна и Херцеговина са нижим просјеком развоја у односу на земље ЕУ.

Монстат је у првом кварталу објавио да је стопа раста економије била на нивоу од 3%, а посматрано по макроекономским индикаторима може се видјети разнолика ситуација у зависности од сектора. Имамо секторе који биљеже изузетно снажне стопе раста у И кварталу, док постоји и сектори који усљед објективних околности биљеже пад. Дакле, сектори који биљеже изузетно снажан раст у И кварталу: сектор туризма са 44,1% више долазака и 22,5% више ноћења туриста и ово може бити сигнал односно индикатор још једне рекордне туристичке године.

Промет у малопродаји већи је за 6,2% у текућим цијенама и 5,5% у сталним цијенама и представља најјачи раст малопродаје још од 2013. године. Вриједност извршених грађевинских радова већа је за 12,4% и очекивање је да ће значајнији раст грађевинарства бити у другој половини године узимајући у обзир бројне инвестиционе активности у држави.

Индустријска производња забиљежила је пад од 14,4% усљед пада производње електричне енергије. Мала количина падавина утицала је на смањену производњу хидроелектране, док је термоелектрана биљежила раст са 6,7% у односу на прошлогодишњи период, а вјетроелектране у посматраном периоду чиниле су 10% укупне производње електричне енергије.

Такође, ову годину карактерише благи раст потрошачких цијена од 0,5% просјечно и очекује се да ће цијене и у наредном периоду бити под утицајем цијена са међународног тржишта, под утицајем цијена нафте и односа еура и долара.
 
Индикатори на тржишту рада у посматраном периоду биљеже изузетно позитивна кретања као наставак кретања из 2018. године. Стопа активности на тржишту рада према анкети о радној снази већа је за 1,5 п.п. или 55,2% и то представља рекордни ниво активности на тржишту рада. Такође, имамо и рекордну ниску стопу незапослености која је на нивоу од 15% и рекордну стопу запослености од 47,5% са краја 2018. године .

Дефицит текућег рачуна у И кварталу је наставио раст за 4,6% усљед погоршања салда роба и услуга и пада суфицита примарних доходака. Дефицит централног буџета на крају И квартала је 71,4 милиона еура или 1,5% БДП-а, као посљедица фискалне политике и мјера фискалне консолидације.

У 2018. години смо имали суфицит текућег буџета у износу од 152 милиона еура или 3,3% БДП-а, ниво резултата када се умањи за трошкове резултата развојних пројеката и показатељ је дјелотворности фискалне политике вођене у претходном периоду.

„За наредни период неопходно је наставити са спровођењем структурних реформи које су неопходан предуслов за одрживи економски раст, јачање конкурентности домаће економије и остварење стратешких циљева наше економије“, закључила је генерална директорица Вуковић.

ПР Служба
Министарства финансија