Manja slova Veća slova RSS

>

Intervju Generalne direktorice za finansijski sistem i unapređenje poslovnog ambijenta, dr Bojane Bošković za CoRD magazin

Intervju Generalne direktorice za finansijski sistem i unapređenje poslovnog ambijenta, dr Bojane Bošković za CoRD magazin
Datum objave: 23.01.2019 13:14 | Autor: Ministarstvo finansija

Ispis Štampaj stranicu



Jeste li zadovoljni pozicijom Crne Gore na ovogodišnjoj Doing business listi?

Crna Gora je, u novom Izvještaju, zauzela 50. mjesto na listi od 190 rangiranih zemalja i time, u poređenju sa prošlogodišnjim Izvještajem, nažalost nazadovala za 8 mjesta. Ovogodišnje lošije rangiranje, kao i činjenica da ni u jednoj oblasti nije prepoznata reforma, treba da predstavlja opravdano upozorenje svim resorima uključenim u kreiranje poslovnog ambijenta. 

Međutim, treba napomenuti da ovogodišnje lošije rangiranje ne znači nužno da se poslovno okruženje u Crnoj Gori pogoršalo. Iako je ostvaren lošiji rang u određenim indikatorima, broj ostvarenih poena se nije značajno promijenio u odnosu na prošlu godinu. To ustvari naglašava činjenicu da su druge zemlje poboljšale svoje poslovno okruženje putem značajnih reformi, i time su postale konkurentnije, dok za Crnu Goru Izvještaj nije prepoznao osvarene reforme u prošloj godini. Treba takođe imati u vidu I da u regionalnom poređenju se desila slična situacija kao sa Crnom Gorom, obzirom da su sve zemlje u regionu osim Makedonije i Albanije pogoršale svoje pozicije u izvještaju.

Metodologija i način prikupljanja podataka od strane analitičara Svjetske banke i njihovih kontributora ima svoje specifičnosti. Ona podrazumijeva da zemlja često može da napravi reformu, ali da ne bude prepoznata u DB izvještaju za konkretnu godinu. Crna Gora je napravila značajnu reformu u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, koja podrazumijeva smanjenje broja procedura I skraćivanje rokova za dobijanje građevinske dozvole. Ova regulatorna promjena u ovogodišnjem izdanju DB izvještaja nije prepoznata. To je čest slučaj u prvoj godini nakon donošenja nove regulative, imajući u vidu da Svjetska banka prikuplja podatke od privatnog sektora i između ostalog i cijeni kako je nova regulativa implementirana u praksi. Dodatno, u toku su izmjene regulative i priprema softverskih rješenja koje se odnose na postupak registracije preduzeća, tako da činjenica da SB nije prepoznala reforme u izvještaju ne podrazumijeva nužno da ih nije bilo ili se ne sprovode.

U kojim oblastima postoji prostor za brže reforme? 

To su definitivno oblasti u kojima u kontinuitetu ostvarujemo lošije pozicije. U tom smsilu fokus daljih reformi treba biti u dijelu registracije preduzeća, dobijanja priključka za električnu energiju, izdavanja građevinskih dozvola i unaprjeđenja fiskalnih i parafiskalnih nameta. Poseban je akcenat na uvođenju elektronskih sistema u cilju bržeg i efikasnijeg okončanja adminsitrativnih postupaka.  
Poseban prostor postoji za unaprjeđenje poslovne klime na lokalnom nivou, na čemu radimo  u saradnji sa lokalnim samoupravama. To podrazumijeva kreiranje efikasnijeg sistema administacije na lokalnom nivou, kao servisa za građane i privredu.

Na koje barijere je ukazao projekat “Bez barijera. Da posao ne stoji”?

U okviru projekta je uspostavljena online platforma www.bezbarijera.me, putem koje su privrednici ukazivali na probleme sa kojima se susrijeću u poslovanju. Kroz ovu platformu, pružena je mogućnost zainteresovanim stranama sa iskustvom iz prve ruke da prepoznaju i prijave prepreke na koje nailaze prilikom pokretanja biznisa ili poslovanja, a sve u cilju identifikovanja i eliminisanja komplikovanih i dugotrajnih procedura, odnosno biznis barijera u javnoj upravi sa fokusom na lokalni nivo.

Dok su u periodu do marta 2016. godine prijavljene 124 barijere, u periodu od aprila 2016. do marta 2017. godine ukupno je prijavljeno 104 barijere (od čega su 25 barijera prijavile žene, a 79 muškarci) koje se mogu grupisati u osam kategorija: i) Finansijska ograničenja u pokretanju i vođenju biznisa (15); ii) Komplikovane i nejasne procedure (10); iii) Neadekvatna inspekcijska kontrola (6); iv) Neadekvatna zakonska regulativa (10); v) Neefikasna administracija (18); vi) Ograničenja u poslovanju (23); vii) Siva ekonomija (10) i vii) Visoke takse (12).

Koliko je ovaj projekat doprineo da se sagleda potreba za promenu poslovnog okruženja?

Kroz dijalog koji je pokrenut sa građanima, željeli smo da unaprijedimo kvalitet i efikasnost javnih usluga. Mogućnost da zajedno sa građanima pojednostavimo procedure na lokalnom i državnom nivou nas ohrabruje da istrajemo u svom naumu da izgradimo bolji i efikasniji poslovni ambijent u našoj zemlji. Svjesni smo da postoji niz barijera, koje trenutno stoje na putu započinjanja i razvoja poslovnih aktivnosti, a koje se mogu ukloniti efikasnijom implementacijom regulative. 

Javna diskusija pokrenuta na portalu je ukazala državnoj i lokalnoj administraciji na probleme sa kojima se građani i biznisi svakodnevno susreću u poslovnom svijetu. Na taj način se, zahvaljujući građanskom aktivizmu, kreira uprava po mjeri korisnika krajnjih usluga administracije – građana i privede. Tokom okruglih stolova sa privrednicima u Bijelom Polju, Baru i Kotoru, od pojedinih privrednika smo saznali da im je to ujedno bila i prva otvorena prilika pružena im da razgovaraju sa predstavnicima lokalne uprave o problemima sa kojima se susreću u poslovanju. Dodatno, nakon ovih okruglih stolova lokalne uprave su, u vrlo kratkom roku, riješile nekoliko probema na koje su privrednici ukazali.

Koliko su lokalne samouprave aktivne u uklanjanju barijera na nivou opština?

Kao što Vam je poznato, Crna Gora zvanično je pristupila Programu certifikacije opština po mjeri privrede u Jugoistočnoj Evropi (BFC SEE) na IV regionalnom kongresu o povoljnom poslovnom okruženju, koji je održan u Podgorici, 9. maja 2016. u organizaciji Ministarstva finansija Crne Gore i NALED-a iz Srbije, uz podršku GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga. 

Program certifikacije je prilika lokalnim samoupravama da unaprijede poslovnu klimu u skladu sa najboljom praksom regiona i zemalja Evropske Unije, kao i šansa za bolje pozicioniraje na investicionoj mapi i unaprijeđenje konkurentnosti.

Vlada Crne Gore je odabrala 6 opština za učešće u pilot projektu, kako bi lokalne uprave dodatno bile motivisane da uspješno ispune kriterijume za dobijanje certifikata koji podrazumijeva “upravu po mjeri biznisa”. Glavni Grad Podgorica, uz Tivat, Danilovgrad, Bijelo Polje, Žabljak i prijestonicu Cetinje su prve crnogorske lokalne samouprave uključene u pilot fazu Programa. 

Program certifikacije daje opštinama jasne smjernice o tome kako da kreiraju dobru poslovnu klimu i uvedu međunarodno priznate standarde efikasne i transparentne lokalne administracije. Kvalitet lokalnog poslovnog okruženja ocjenjuje se na osnovu unaprjed definisanih kriterijuma certifikacije.


Kakav je vaš stav o obavezi preduzeća da plaćaju raznovrsne komunalne naknade koje su takođe apostrofirane kao velika finansijska obaveza za preduzeća?

Na specifičnost komunalnih i drugih naknada na lokalnom nivou, posebno njihovu raznosvrsnot i brojnost, fokusirani smo već niz godina. Nedavno je Privredna komora Crne Gore pripremila doKument “Analiza fiskaliteta na nacionalnom i lokalnom nivou” i nanovo aktuelizovala ovo pitanje. Ministarstvo finansija je, u okviru politike unaprjeđenja poslovnog ambijenta, pripremilo dokument Analiza fiskaliteta na lokalnom nivou, koji je Vlada Crne Gore usvojila na sjednici održanoj 5. decembra 2013. godine. Usvojeni dokument, sa definisnim zaključcima, trebao je predstavljati polaznu osnovu za reformu unaprjeđenja politike fiskalnih nameta na lokalnom nivou. Dokumentom je konstatovano da na lokalnom nivou je utvrđen veliki broj sitnih nameta, koji zahtijevaju brojnu administraciju u lokalnim administracijama za naplatu, a komplikovane procedure otežavaju privrednom sektoru pri plaćanju istih. Sa druge strane fiskalni efekti ovih nameta su sa neznatnim pozitivnim efektom na budžete lokalnih samouprava. 

U tom smislu, mi smo posvećeni da se navedena tematika riješi sa ciljem poštovanja fiskalne stabilnosti lokalnih samouprava i održivosti poslovanja lokalnih biznisa. U toku su aktivnosti na pripremi važnog regulatorna okvira u tom dijelu, Zakona o administrativinm taksama i Zakona o lokalnim komunalnim taksama. 


Šta je zadatak Vladinog Savjeta za unapređenje poslovnog ambijenta, regulatornih i strukturnih reformi u rešavanju ovih pitanja?

Savjet za konkurentnost posebnu pažnju posvećuje aktivnostima koje doprinose podizanju konkurentnosti crnogorske ekonomije. Shodno tome, efikasnost administracije, troškovi administrativnih postupaka i dužina trajanja istih prepoznati su kao važni segmenti privrednog ambijenta, čije unapređenje može doprinijeti kreiranju povoljnije klime za investitore.

Postojanje parafiskalnih nameta sa kojima se investitori susreću, netransparentne procedure sa unaprijed nejasnim koracima neophodnim za realizaciju posla, odnosno pribavljanje nekog vida državne saglasnosti, posebno u dijelu procedura koje se realizuju na nivou lokalnih samouprava u fokusu su pažnje Savjeta. 

Savjet za konkurentnost koordinira aktivnosti na planu sprovođenja prioritetnih reformskih mjera definisanih strateškim razvojnim dokumentima, koje su u funkciji otklanjanja ključnih prepreka za veću konkurentnost i brži privredni rast Crne Gore, analizira važeće propise sa aspekta njihovog uticaja na poslovni ambijent i konkurentnost, inicira predlaganje izmjena propisa, javno promoviše značaj konkurentnosti privrede Crne Gore za njen ukupan ekonomski razvoj i poboljšanje kvaliteta života građana.

Može se zaključiti da Savjet  koristeći institucionalnu prednost kao Vladino tijelo u kojem participiraju i  predstavnici lokalnih samouprava, udruženja privrednika, akademske zajednice nastoji da pomogne reformama kako na državnom tako i na lokalnom nivou. 

Crna Gora je nedavno u Ženevi nagrađena za doprinos povećanju transparentnosti i pojednostavljenju  administrativnih procedura, u okviru održavanja Svetskog Investicionog Foruma. Šta je presudno uticalo na odluku foruma i u čemu leži važnost ove nagrade?

Na naše zadovoljstvo, Ministarstvo finansija Crne Gore i Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), u okviru projekta “Osnaživanje konkuretnosti i inovativnosti Crne Gore kroz politike održivog ekonomskog rasta”, razvili su eRegulations Montenegro portal, u okviru koga su mapirane administrativne procedure aktuelne u Crnoj Gori. 

Portal eRegulations Montenegro, u aprilu 2018. godine, prezentovan na Globalnom kongresu preduzetništva u Istanbulu, u okviru panela “Bolja i brža registracija biznisa”, nakon čega je prepoznat od strane Globalne mreže preduzetništa (GEN) i rangiran od strane Globalnog portala za registraciju biznisa (Global Enterprise Registration Portal – GER.co), gdje je ostvario maksimalne ocjene po svim kriterijumima. 

Upravo to je bio razlog da se Crnoj Gori dodijeli nagrada za doprinos povećanju transparentnosti i pojednostavljenju  administrativnih procedura, u okviru održavanja Svjetskog Investicionog Foruma u Ženevi. 

Iskazujemo posebnu zahvalnost UNCTAD Business Facilitation Programu i njihovoj značajnoj kontribuciji kod uspostavljanja eRegulations platforme, kao i lokalnoj ekspertskoj i profesionalnoj pomoći, koju su obezbijedili.  Zahvaljujemo se i predstavnicima UN sistema u Crnoj Gori sa kojima smo učestvovali u realizaciji ove aktivnosti. 
Naročito zahvaljujemo Poreskoj upravi, Glavnom gradu, Upravi za nekretnine i CEDIS-u, koji su uceštvovali u projektu i omogućili da se adminsitrativne procedure koje sprovode učine transparentnim.
Dodatno, sa zadovoljstvom mogu da istaknem da je biznis zajednica u Crnoj Gori već prepoznala prednosti eRegulations platforme, te da će ova informativna platforma u saradnji sa Privrednom komorom Crne Gore, u budućnosti biti unaprijeđena i proširena sa novim informacijama o različitim administrativnim postupcima u Crnoj Gori. Na ovakav način je obezbijeđena dugoročna održivost rezultata projektne podrške UNCTAD-a.

Koliko je finansijski ambijent naklonjen razvoju?

U okviru podrške razvoju preduzetništva aktuelno je niz programa kako kroz resorne institucije Ministrarstvo ekonomije i Sekretarijat za razvojne projekte, tako i podršku koju daje poljoprivrednom sektoru Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja. 
Tu naravno je posebna važna kreditna podrška Investiciono-razvojnog fonda Crne Gore, kroz čije programe podrška privredi je prisutna već godinama.  

Kakvi su vaši dalji planovi?

Oni se prije svega odnose na unaprijeđenje administrativnih postupaka i smanjenje administrativnih troškova i na nacionalnom i lokalnom nivou. Administrativni troškovi su se pokazali kao dodatan izazov u poslovanju kompanija, posebno malih i mikro preduzeća. Analize pokazuju da ukoliko država ili lokalna zajednica nametnu 1 euro neke administrativne obaveze, ona predstavlja 3 eura obaveze za srednje I čak 5 eura obaveze za malo I mikro preduzeće.  U tom kontekstu moramo biti posebno obazrivi prema uvođenju dodatnih administrativnih opterećenja.

Ministartsvo finansija nastoji da sa kolegama iz ostalih ministarstava kontinuirano unaprijeđuje kvalitet analiza efekata propisa ili tzv. RIA (Regulatory Impact Assessment). To su analize koje prate novu regulativu I koje imaju za cilj da ukažu na posljedice uvođenja nove regulative. U tom kontekstu kroz kvalitetnije pripremljene RIA-e od strane predlagača propisa i na nacionalnom i lokalnom nivou, nadamo se da će i potencijalna nova administrativna opterećenja biti vidljivija.

Ono što je pokazao ovogodišnji DB izvještaj jeste i da je Crna Gora na 90. mjestu od 190 zemalja po u segment registracije preduzeća. Vjerujem da mala ekonomiji, koja počiva dominantno na sektoru malih i mikro preduzeća ne može da dozvoli da bude nekonkurentna u segmentu procedura za započinjanje biznisa. Zato vjerujem da ćemo uz podršku Ministarstva ekonomije i Poreske uprave, unaprijediti postupak registracije preduzeća, kroz njegovo pojednostavljivanje i ubrzavanje. To se najjednostavnije može postići uspostavljanjem elektronske registracije preduzeća. Isto važi I za sve druge administrativne postupke. Praksa je pokazala da uspostavljanje elektronskih servisa od strane državne administracije omogućava značajne uštede kako za privatni sektor, tako i za državu.