Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Влада утврдила предлог буџета за 2019: више новца за развој, здравство, школство, инфраструктуру и пољопривреду, без додатних мјера фискалне консолидације

Влада утврдила предлог буџета за 2019: више новца за развој, здравство, школство, инфраструктуру и пољопривреду, без додатних мјера фискалне консолидације
Датум објаве: 07.12.2018 12:47 | Аутор: СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Испис Штампај страницу


Служба за односе с јавношћуСлужба за односе с јавношћу
   
„Влада Црне Горе не предвиђа било какве додатне мјере фискалне консолидације осим оних утврђених 2017. године, већ ћемо се наредне године додатно фокусирати на побољшање пореског амбијента, даљи економски раст и повећање запослености“ – рекао је министар финансија Дарко Радуновић представљајући Предлог закона о буџету који је синоћ усвојила Влада.

Министар је, представљајући буџет за наредну годину, подсјетио да је Влада Црне Горе вођење фискалне политике у претходне двије године започела примјеном Плана Санације дефицита и јавног дуга касније допуњеног Фискалном стратегијом Владе до 2020. године, водећи рачуна да буду што праведније распоређене и да као такве, не успоре економски раст, нити да угрозе социјално најосјетљивије слојеве друштва.

„Да су мјере биле добро избалансиране, свједоче: снажан економски раст од 4,7 одсто у 2017.години, и 4,8 одсто у првој половини 2018, са пројекцијом од 4,1 одсто до краја године, повећање црногорског БДП пер цапита на 46 одсто ЕУ просјека и повећање броја запослених за близу 11.000 у односу на 2016, редовност исплата плата, пензија, социјалних давања (уз раст појединих категорија), јачање међународне инвестиционе позиције Црне Горе, рефлектоване кроз унапређење изгледа кредитног рејтинга и до сада најуспјешнију емисију еуробвезница усмјерену на рефинансирање дијела јавног дуга као и добијање Гаранције за развојну политику Свјетске банке, такодје важне за рефинансирање дијела јавног дуга и успостављање његовог опадајућег тренда“ – рекао је министар финансија.

Свака породица осјетила је шта предузимамо

Служба за односе с јавношћуМинистар финансија је изразио увјерење да је свака црногорска породица имала прилику да види и осјети нешто од многобројних активности које је Влада предузимала настојећи да побољша квалитет живота – било кроз субвенције из пољопривреде, кроз стипендију или бесплатно школовање за више хиљада студената, кроз могућност да бесплатно грађани добију лијек који су можда морали раније да плате или лагодније путују уз уштеду времена и горива, неким од реконструисаних путева кроз Црну Гору.

Говорећи о предложеном буџету за 2019. министар финансија и в.д. генералног директора Директората за државни буџет Бојан Пауновић навели су буџетски приходи повећани за око 190,7 милиона према процјени за 2018. (или 12,2 одсто у односу на 2017); да је смањен буџетски дефицит са 5,5 одсто БДП у 2017. на процијењених 3,8 одсто БДП у 2018. и да је остварен суфицит текуће потрошње, чему су допринијеле мјере фискалне консолидације.

Највећи капитални буџет у ЦГ

Министар је посебно нагласио да ове године имамо највећи капитални буџет у Црној Гори од обнове независности – 320,93 милиона еура и да је већи дио тог новца предвиђен за Сјеверни регион.

„Предлогом Закона о буџету за 2018. годину предвиђен је укупни износ примитака и издатака од 2,384 милијарде еура или 50 одсто БДП-а. То је мање у односу на ребаланс за 2018.годину. Буџет за 2019. годину карактерише бржи раст прихода него расхода (односно контролисани раст расхода и даље промјене у њиховој стурктури), а тиме и смањење дефицита на 142,3 милиона еура или 2,97 одсто БДП-а. Текућа буџетска потрошња у 2019, у потпуности ће се финансирати из изворних прихода, и биће остварен суфицит текуће потрошње од 197 милиона еура. Тиме се задовољава један од основних услова за планирање фискалне политике. Важно је да наставимо рационалан однос према буџетској потрошњи. Остварили смо ове године одличан суфицит текуће потрошње, мислим да имамо простора да наредне године остваримо бољи резултат, али морамо, народски речено бити добри домаћини и пажљиво сагледавати гдје и колико новца усмјеравамо“ – рекао је министар финансија Дарко Радуновић.

Министар је, закључујући представљање предложеног буџета за 2019. годину, оцијенио да су његове главне карактеристике:

· Раст изворних прихода за 71 милиона еура у односу на 2018. годину;
· Оптимизација Текуће буџетске потрошње
· Повећање улагања у инфраструктурне пројекте кроз највећи износ Капиталног буџета од стицања независности (320 мил. €);
· Повећање издвајања за образовање, спорт, пољопривреду, предузетништво;
· Смањење потребе за задуживањем, односно смањена недостајућа средства на 556 милиона еура (од чега се 180 милиона еура односи на депозите којима већ располажемо);
· Редовност вршења свих јавних функција државе (исплате пензија, социјалних давања итд. уз повећање сходно законском усклађивању); и
· Редовност исплате зарада, уз повећање зарада тренутно запослених у јавном сектору за 10,9 милиона еура.

„Предлог Закона о буџету за 2019. годину дакле, представља израз мјера економске политике усмјерених на јачање фискалне стабилности спровођењем мјера фискалне консолидације; подршку конкурентности и развоју, као и редовност вршења свих јавних функција у циљу обезбјеђења одрживог раста економије који је у функцији даљег повећања животног стандарда грађана“ – рекао је министар финансија Дарко Радуновић на конференцији за медије одржаној у Влади Црне Горе.

Предлог Закона о буџету у фокусу интересовања медија

На данашњој конференцији, интересовање медија било је у највећој мјери усмјерено на предлог Закона о буџету за 2019. годину. Питања су се односила на области у којима је планирано највеће повећање предлогом буџета за наредну годину, потом на издавајање на гаранције за Регионални водовод и Монтенегроаирлинес, на кашњење предлога буџета, смањење трошкова као и на приходе од акциза за 2019. годину.

Новинари су информисани од стране министра Радуновића и Бојана Пауновића, в.д. генералног директора Директората за државни буџет у Министарству финансија, да се највећа повећања планирана предлогом Закона буџета за наредну годину односе на Министарство пољопривреде, Фонд здравства, Министарство финансија гдје се повећања у одређеном проценту односе на донације кроз ИПА фондове које се односе на реализацију пројеката у наредној години, потом на Министарство културе, економије и науке.

Што се тиче гаранција за Регионални водовод, министар Радуновић је истакао да је планирана гаранција у циљу решавања проблема који тренутно постоје, а што се тиче Монтенегроаирлинес-а, током године ће се доносити одлуке у складу са потребама.

На питање које се односило на кашњење доношења предлога Закона о буџету за 2019. годину, министар Радуновић је потврдио да је било кашњења, али је оно условљено доношењем Закона о јавној управи.

Смањење трошкова такође је било и једно од питања. Речено је да се смањење највише односи на ренте у конзуларним представништвима, потом на области из права социјалне заштите, технолошких вишкова.

Информација је да се десио поврат уплате акциза и да ћемо се вратити на онај ниво прије пада, средином наредне године као и да није планирано повећање дуванских акциза био је одговор на једно од новинарских питања које се чуло на данашњој конференцији.

   
       
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ