Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Интервју генералне директорице, мр Иве Вуковић за дневни лист Побједа

Интервју генералне директорице, мр Иве Вуковић за дневни лист Побједа
Датум објаве: 20.11.2017 07:49 | Аутор: Ивона Михајловић - администратор

Испис Штампај страницу


Ово је година мини бума црногорске економије и указује да ће реални раст БДП-а на крају износити четири одсто. Потврде да смо на правом путу ових дана стижу и од међународних партнера Свјетске банке, ММФ-а и Европске комисије. Да бисмо обезбиједили континуитет раста и амортизовали ризике интензивно радимо на промјени структуре економије, како би се смањила увозна зависност и подстакао извоз, задржаћемо конкурентне пореске стопе... казала је у интервјуу Побједи Ива Вуковић, генерална директорица Директората за економску политику и развој у Министарству финансија, представљајући Предлог пројекција макроекономских и фискалних показатеља од ове до 2020, који је Влада усвојила прије пет дана.

Влада је у текућој години утврдила мјере којима се постиже стабилност јавних финансија у средњем року и не размишља о увођењу нових мјера штедње. Буџетски дефицит ће се у наредном периоду континуирано смањивати и од 2020. прећи у зону суфицита, који ће износити 4,5 одсто БДП-а. Од 2019. успоставиће се тренд смањења учешћа јавног дуга у БДП-у, тако да ће у 2020. износити 67 одсто и биће нижи за седам процентних поена у односу на 2019. При томе бих истакла да се Влада приликом утврђивања мјера консолидације јавних финансија опредијелила за оне мјере којима се обезбјеђује што равномјернија расподјела пореског терета, праведнија расподјела социјалних давања и заштита најугроженијих слојева друштва. Влада је ове седмице подржала предлог буџета за 2018, који са једне стране гарантује досљедност у спровођењу мјера фискалне консолидације, а са друге доприноси повећању конкурентности и развоју економије. 

ПОБЈЕДА: У документу су и пројекције по годинама што показују резултати у досадашњем дијелу године? 

ВУКОВИЋ: Економија је у првој половини године забиљежила резултате који су значајно изнад очекиваних. Остварен је реални раст БДП-а од 4,2 одсто. Динамизирање економског раста подстакнуто је интензивнијом реализацијом радова на изградњи крупних инфраструктурних
пројеката, нарочито на изградњи ауто-пута, локалне инфраструктуре и туристичких капацитета, као и још једном рекордном туристичком сезоном, што се огледа, поред осталог, и у значајном расту промета у туризму. Све ово је резултирало позитивним кретањима, између осталог, и на тржишту рада са растом запослености и зарада, уз смањење незапослености. Остварени резултати, као и процијењене бруто инвестиције од око 23 одсто БДПа и очекивани ефекти туристичке сезоне са 950 милиона еура указују да ће реални раст БДП-а на крају 2017. године износити четири одсто, што ствара осјећај задовољства, а истовремено охрабрује да још одлучније и брже допринесемо економском развоју у наредном периоду. 

ПОБЈЕДА: Има ли разлика у пројекцијама Министарства финансија и Међународног монетарног фонда, Свјетске банке и Европске комисије? 

ВУКОВИЋ: Постоји висок степен усаглашености домаћих и екстерних економских процјена Свјетске банке, Европске комисије, ММФ. Изузетак је процјена ММФ-а за 2017. који још није ревидирао прољећне пројекције за Црну Гору, што су нам потврдили и њихови представници, чија мисија борави у Црној Гори. Напори Владе на пољу економске политике препознати су и у извјештајима кредитних рејтинг агенција које су унаприједиле "изгледе за Црну Гору. Наведено значи да су аналитичари поменутих агенција мјере које Влада спроводи на пољу стабилизације јавних финансија оцијенили као добре и изразили повјерење у очување позитивног тренда у будућности.

ПОБЈЕДА: Какве су пројекције за 2018. и на чему се базирају?

ВУКОВИЋ : Уз очекивани реални раст БДП-а у 2018. од три одсто, црногорска економија почеће, постепено, да се приближава потенцијалном БДП-у. Раст се заснива на великим инвестиционим пројектима у стратешким секторима наше економије. Потрошња домаћинстава ће расти, као и бруто инвестиције и имаће највећи до принос реалном расту. Очекује се даљи раст запослености. При томе, истакла бих да ће приходи од туризма премашити милијарду еура, што је резултат комбинованог ефекта продуженог трајања туристичке сезоне, ширење понуде кроз стављање у функцију нових капацитета и посљедично раста посјете туриста.

ПОБЈЕДА: Какав су ефекат дале досадашње мјере фискалне стабилизације?

ВУКОВИЋ: Утврђене мјере фискалне консолидације којима се постиже циљ фискалне политике Владе Црне Горе, односно успоставља одрживост јавних финансија, односно прелазак са дефицита у зону суфицита буџета од2020. године и успостављање силазног тренда јавног дуга од 2019. године, у првој години примјене већ дају позитивне резултате. Наиме, остварени приходи буџета за девет мјесеци 2017. године износили су 1,116 милијарди еура и већи су и у односу на план и у односу на упоредни период 2016, и то за 1,3 милиона еура, односно 32,9 милиона. Такође, издаци буџета су били нижи од планираних за 100 милиона или 7,6 одсто, и за девет мјесеци су износили 1,218 милијарди. Као резултат ових кретања, остварен је дефицит буџета у износу 102,6 милиона, при чему се највећи дио, односно 98,5 одсто или 101,1 милиона еура, односио на капиталне издатке, док су текући издаци финансирани из изворних прихода. Процијењено је да ће, имајући у виду свеукупне економске резултате, у 2017. буџетски дефицит бити на нивоу од 3,7 одсто БДП-а, што је 33 одсто ниже од плана за ову годину. М.ПМ.

Мијењају се покретачи раста

ПОБЈЕДА: Економску активност у 2017. и 2018. покреће очекивани раст инвестиција, производње и трговине. Што ће бити са економијом уколико дође до промјена динамике реализације инвестиција, односно након интензивне инвестиционе активности?

ВУКОВИЋ: Модел раста наше економије, у највећој мјери, заснива се на инвестицијама, све интензивније се ради на диверзификацији економије, односно на промјени њене структуре, како би се смањила увозна зависност и подстакао извоз. Да би обезбиједили континуитет економског раста и амортизовали евентуалне ризике задржаћемо конкурентне пореске стопе и наставити са реализацијом мјера посебно у области енергетике, туризма, пољопривреде, као и у области саобраћаја, гдје Црна Гора има значајне неискоришћене ресурсе и компаративне предности. Дакле, Влада је већ препознала потребу "промјене" досадашњих покретача раста, тако да су све већи напори усмјерени на развој сектора предузетништва, односно малог и средњег бизниса. Ово потврђују и активности Владе, односно ресорних министарстава, везано за подстицаје и развој ових сектора, као и све значајнија кредитна подршка Инвестиционоразвојног фонда Црне Горе, који кроз различите кредитне линије подржава развој бизниса.

Овдје можете преузети интервју.пдф у оригиналу.