Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

- ЗАВРШНА ИЗЈАВА МИСИЈЕ О КОНСУЛТАЦИЈАМА ЗА 2015. У ВЕЗИ СА ЧЛАНОМ ИВ

Датум објаве: 03.11.2015 15:25 | Аутор: Ивона Михајловић - администратор

Испис Штампај страницу


Мисија Међународног монетарног фонда посјетила је Црну Гору од 22. октобра до 3. новембра 2015. како би спровела консултације у вези са чланом ИВ за 2015. Завршни састанак са надлежним органима обухватио је и оцјену Црне Горе у склопу Програма оцјене финансијског сектора који је спроведен у септембру.

Чини се да је снажан раст остварен у овој години довољно чврст да ће се продужити на средњи рок, вођен плановима државних органа да оснаже развој и транспортне везе. Иако је развој инфраструктуре очигледно потребан, нагласак на велике инвестиционе пројекте носи ризике, посебно за јавне финансије. Надлежни органи имају намјеру да ублаже те ризике кроз коришћење концесија и јавно-приватних партнерстава. Представници ММФ-а охрабрују надлежне органе да предузму додатне мјере како би задржали јавни дуг који расте и обезбиједили приступ спољном финансирању по најповољнијим могућим условима. Супервизор финансијског сектора би требало да буде на опрезу како би осигурао да зајмодавци оцјењују цијену ризикâ на адекватан начин.

Економија је снажно одскочила. Доласци туриста су забиљежили двоцифрени раст. Индустријска производња се опоравила, у великој мјери подржана повећањем прерађивачке индустрије. Грађевинарство је оснажено спровођењем пројеката у туризму и енергетици и почетком реализације пројекта аутопута Бар-Бољаре. Представници ММФ-а пројектују да ће раст ове године бити око 4 процента, након што је у 2014. пао на 1,75 процената.

Очекује се да ће се импулс за раст наставити на средњи рок. Велики инвестициони пројекти финансирани из иностранства ће наставити да буду главни покретачи раста и довешће до преливања на остатак економије. Као пратећи ефекат, очекује се да ће се дефицит текућег рачуна додатно проширите, с обзиром на значајну увозну компоненту инфраструктурних пројеката. Очекује се да ће ниска инфлација у Еурозони помоћи да се обузда притисак цијена.

Влада је усвојила крупну иницијативу која се односи на раст како би подстакла економски развој и повезаност. Иницијатива је у складу са консензусом који је постигнут између лидера Западног Балкана и Европе у Берлину и надлежни органи је виде као витални комплементарни елемент планова за приступање Црне Горе Европској унији. План се фокусира на искоришћавање компаративних предности у туризму, повећање стратешких транспортних путних и жељезничких веза и изградњу капацитета који би били регионално енергетско чвориште.

Стратегија може да донесе значајне добити, али носи и потенцијално велике ризике. Црна Гора има значајне потребе за инфраструктуром. Међутим, такви пројекти носе са собом велике инцијалне трошкове прије него почну да се стварају бенефити од њиховог коришћења. У годинама између, јавни дуг ће даље расти изнад Мастрихтшког нивоа и то може да изложи економију промјенама услова на међународном финансијском тржишту, док би привремени удари на раст, као што су лоша туристичка сезона или слаба производња електричне енергије из хидро извора, могли да узрокују убрзану додатну ескалацију дуга. Употреба фискалних и финансијских политика за појачавање подстицаја за раст може да доведе до погрешне расподјеле капитала. Брзи раст руковођен инвестицијама може да доведе до потцијењене вриједности ризика, а што може да подрије стабилност финансијског и фискалног сектора.

Надлежни органи су предузели кораке да ограниче основне фискалне притиске и посвећени су управљању осјетљивостима које се односе на дуг у наредном периоду. Пензиона реформа уведена 2011,  успјешно повећава старосну границу за пензионисање. Поред тога, нова фискална правила су конвергирала према Мастрихтшким критеријумима, док новоуведени Програм економских реформи (ПЕР) препознаје потребу да се заустави убрзавање јавног дуга. Надлежни органи су такође исказали жељу да унаприједе финансије локалних управа.

Међутим, неке од недавних мјера доводе у питање способност да се одржи фискална дисциплина. Кризни порез је смањен, уведене су нове мјере за социјалну потрошњу, неке од мјера из ПЕР-а касне, а нема детаља о намјери да се ограниче расходи на средњи рок. Широк спектар уступака у вези са порезима и доприносима за социјално осигурање, као подршка инвестицијама у конкретним секторима, покрећу забринутост око правичности и могућности да се те субвенције уклоне.

Пројекција запоселних ММФ-а када је у питању дуг је да ће исти наставити да се даље повећава, а да ће затим постепено падати. Фискални дефицити ће се проширити са потрошњом за аутопут; на основу текућих политика, јавни дуг ће достићи врхунац од око 77 процената БДП-а у наредних три до четири године, са 70 процената из ове године, прије него се смањи на око 73 процента БДП-а у 2020.

Како би се ограничили ризици по јавне финансије и одржали повољни услови за финансирање, запослени ММФ-а препоручују додатне мјере фискалне консолидације. Запослени ММФ-а су израчунали да би додатне мјере од 1,5 п.п. БДП-а које би се одржале до 2025. спустиле дуг на испод Мастрихтшког прага од 60 процената БДП-а до краја тог периода. Мјере које би брзо генерисале поврат укључују повећање пореза за туризам, укидања ПДВ изузећа и привремено замрзавање зарада у јавном сектору и пензија. Дугорочне опције укључују смањење броја запослених у сектору државе, увођење нових стратегија за унапређење наплате пореза, ослобађање од јавних предузећа и уздржавање од инвестиционих субвенција.

Нове мјере би требало да прате свеобухватни и годишњи средњорочни фискални планови. Ти планови би требало да одражавају најизвјесније резултате за фискалне приходе и расходе (укључујући антиципацију директних, индиректних и скривених трошкова уграђених у мјере програмских политика), експлицитно дефинисане трошкова за мјере програмских политика и артикулисане планове за непредвиђене ситуације који би се бавили рјешавањем непредвиђених шокова. Управљање јавним финансијама и фискална транспарентност се могу оснажити кроз подстицање фискалног савјета, технике за управљање фискалним ризицима, буџетирање засновано на учинку и извјештавање и рачуноводство на обрачунској основи.

Финансијски услови се полако унапређују. Банке имају високу ликвидност и просјечни коефицијенти капитала премашују регулаторне минимуме, мада са великим разликама између институција. Профитабилност се повећала код већине банака, али је и даље слаба упркос високим каматним маржама и опадајућим неквалитетним кредитима (НПЛ). Кредитирање приватног сектора се повећало, након што се дужи период смањивало, иако не тако брзо како би се могло очекивати с обзиром на високу ликвидност и снажно опорављени раст. То одражава постојане проблеме са неквалитетним кредитима, слабим праксама у рачуноводству и извјештавању, и споро извршење обезбјеђења.

Надлежни органи сматрају да је подстицање кредита од суштинског значаја као подршка владиној стратегији раста. Оквир за добровољно рјешавање дугова је сада успостављен. Израђен је и нацрт закона којим се ограничавају активне каматне стопе, који се сада разматра, а Централна банка је одобрила одређени број нових лиценци за банке како би подстакла конкуренцију. Представници ММФ-а су забринути да ове мјере могу имати ненамјераване посљедице. Банке би могле да буду потакнуте на непруденцијално кредитирање како би одржале или повећале удио на тржишту; ово би било посебно забрињавајуће уколико банке имају слабе бизнис планове или низак ниво капитала. Банке би могле да одговоре на ограничавање активних каматних стопа ограничавањем кредитирања, посебно за МСП за које је ризик кредитирања природно виши. 

Недавни Програм оцјене финансијског сектора ММФ-а за Црну Гору је идентификовао одређени број корака који би могли да ублаже ризике по финансијски систем. Они укључују унапређење управљања неквалитетном активом и ризиком ликвидности, и смањење оперативног ризика, ризика финансирања и ризика концетрације кредита. Одлучне радње за рјешавање питања слабијих банака су важне за очување финансијске стабилности. Препоручује се спровођење независне оцјене квалитета активе за све банке како би се ревидирале праксе класификације кредита и резервисања. Запослени ММФ-а такође охрабрују Централну банку да настави да ради на плановима за санацију са циљем одржавања стабилности финансијског система, заштите осигураних депонената, и минимизирања трошка за пореске обвезнике. Закон о стечају потрошача који је недавно уведен је проблематичан и требало би га измијенити или укинути; на примјер, може се тумачити као да искључује извршење хипотеке над кућом дужника који је банкротирао. То би могло да створи ризик злоуптребе (морални хазард), да значајно обесхрабри издавање нових обезбијеђених кредита, и ако би се примијенио ретроактивно, да спријечи наплату колатерала у случајевима код постојећих неквалитетних кредита.

Представници ММФ-а препоручују да би требало истражити опције за учвршћавање финансијске мреже сигурности. Можда ће бити потребна кредибилна и транспарентна подршка из јавних средстава како би се рјешавали системски случајеви, када не постоји санација коју финансира приватни сектор; а оквир за санацију банака би требало да осигура да се подршка из јавних средстава даје тек након што се отпишу акционари, и хибридни капитал и имаоци субординисаног дуга. Помоћ за ликвидност у хитним ситуацијама би требало да се уведе под јединствени оквир.

Унапређење у продуктивности рада и економска флексибилност су од круцијалног значаја за допуњавање стратегије раста државних органа која је базирана на инвестицијама. С обзиром на то да је капацитет земље да апсорбује шокове ограничен валутним режимом и на ограничени фискални простор, надлежени органи би требало да врше надоградњу над постојећим реформским иницијативама, као што су унапређење флексибилности производа на тражишту рада, смањење неформалности на тржишту рада и наставак унапређења пословне климе (нпр. извршење уговора). Висок ниво дугорочне незапослености представља и даље важну забринутост - надлежни органи би могли да размотре да употријебе средства намијењена за субвенционисање запошљавања кроз стручно оспособљавање високошколаца, која би могла да се искористе за поновни улазак у домен радне снаге дугорочно незапослених, да ублаже притисак на пензиони систем од стране оних који се пријевремено пензионишу и да ублаже притисак на потрошњу за социјална давања.

Мисија се захваљује надлежним органима и другим партнерима на врло отвореним и конструктивним разговорима.