Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Garancije date Kombinatu aluminijuma (KAP) ozbiljno su ekonomsko pitanje sa visokim fiskalnim rizikom i ukoliko bi se aktivirala jedna, postoji opasnost da se moraju platiti sve, u iznosu od 130 miliona EUR, saopštio je ministar finansija Milorad Katnić. 

On je objasnio da su ugovori sa međunarodnim finansijskim institucijama takvi da ako se aktivira jedna garancija, onda svaki kreditor ima pravo da traži aktiviranje svojih garancija. 

»Znači, ukoliko bi se aktivirala jedna garancija, to sa sobom nosi rizik da moramo platiti sve, u iznosu od 130 miliona EUR«, rekao je Katnić u intervjuu agenciji Mina-business. 

On je kazao da će početkom ove godine biti poznat odgovor na pitanje da li će biti aktivirane garancije date KAP-u, jer je sa poslovnim bankama usaglašeno pomjeranje rokova za plaćanje obaveza. 

»Činjenica je da smo suočeni sa situacijom da postojeći partner u KAP-u nije u mogućnosti i ne uliva optimizam da će servisirati obaveze prema kreditorima. Stoga radimo na dva kolosjeka –vodimo pregovore sa kreditorima, ali i sa drugim strateškim partnerom, koji bi preuzeo dio ili ukupan dug kompanije«, naveo je Katnić. 

U zavisnosti od ishoda tih procesa, zavisiće trošak države. Najbolji scenario, prema njegovim riječima, bio bi dogovor sa kredibilnim partnerom, a najgori - da država plati iznos izdatih garancija. 

Katnić je najavio da će Vlada u februaru nastaviti razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o podršci u formi stend baj /stand by/ aranžmana iz predostrožnosti, koji bi značio dodatnu sigurnost i rezervu. 

On je kazao da je za početak ove godine izvjesno povlačenje kredita Svjetske banke (SB) od 80 miliona USD, za koji je ugovor potpisan u septembru prošle godine. 

»Kredit predstavlja razvojnu podršku za budžet i, još bitnije, potvrdu da smo vodili kredibilnu i odgovornu politiku i da je Svjetska banka to prepoznala. Takođe smo sa SB dogovorili da drugi dio podrške bude u vidu garancije za komercijalni kredit od oko 80 miliona USD, što bi trebalo da omogući finansiranje pod povoljnijim uslovima u iznosu od preko 100 miliona USD“, rekao je Katnić. 

Crna Gora je, kako je ocijenio, jedna od rijetkih država u regionu i Evropi koja je za kratko vrijeme napravila značajnu fiskalnu konsolidaciju, reformu penzijskog i radnog zakonodavstva i usaglasila srednjoročni okvir kretanja zarada u javnom sektoru. 

„Zbog sporovedenih reformi koje su osjetljive i često nepopularne, ali nužne i neophodne u cilju uspostavljanja stabilnosti i perspektiva za dugoročni napredak, dobijamo podršku od međunarodnih institucija. Ističemo se kao pozitivan primjer i kredibilan partner“, naveo je Katnić. 

Kada su u pitanju komercijalni krediti, situacija na međunarodnom tržištu je, kako je dodao, izrazito volatilna i nepredvidiva, a euroobveznice su jedan od modela finansiranja, pod uslovom da međunardno tržište bude „otvoreno“, a uslovi prihvatljivi. 

Katnić je saopštio da ulazak Crne Gore u Svjetsku trgovinsku organizaciju (STO) neće promijeniti fiskalnu strukturu, pa samim tim neće izazvati potrebu za povećanjem određenih poreskih stopa. 

„Crna Gora u spoljnoj trgovini i do sada je, u najvećem dijelu, primjenjivala politiku otvorenog tržišta i slobodne razmjene, a članstvo u STO predstavlja priznanje i formalnu verifikaciju“, smatra Katnić. 

On ne očekuje da će odlaganje primjene odredbi Zakona o akcizama koje se odnose na uvođenje tih dažbina na gazirana pića i kafu za 1. april, značajnije poremetiti planove Vlade kada su u pitanju budžetski primici. 

„Odlučili smo se da ove godine fiskalnu konsolidaciju usmjerimo prvenstveno na prihodnu stranu, jer je prostor na rashodnoj značajno sužen, usljed ostvarenja koje smo u tom dijelu postigli kroz smanjenje državne potrošnje sa 51 odsto u 2009. oko 40 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj. U tom smislu, cilj nam je da ove godine povećamo prihode za više od 50 miliona nego što je bilo njihovo ostvarenje u prošloj i to kroz očekivani rast ekonomije i implementaciju mjera za suzbijanje sive ekonomije, kao i kroz novu akciznu politiku“, naveo je Katnić. 

Akcize na cigarete i alkohol su od 1. januara veće, dok su smanjenje na dizel gorivo. Takođe, akcize su uvedene na kafu i gazirana pića sa dodatkom šećera. Neto efekat predloženih mjera bio je planiran na nivou između 13 do 15 miliona EUR. 

„Odlaganje primjene Zakona o akcizama koje se odnosi na povećanje akciza na gazirana pića i kafu za 1. april umanjiće projektovane prihode za oko dva miliona EUR, tako da će, u krajnjem, implementacijom nove akcizne politike u ovoj godini budžet prihodovati između 11 i 13 miliona EUR«, precizirao je Katnić. 

On očekuje da će ova godina biti teška sa puna izazova. Projektovana ekonomska kretanja u državama euro zone i najvažnijim ekonomskim partnerima Crne Gore nijesu ohrabrujuća. 

„Raste rizik od nove recesije u Evropi. U najboljem slučaju, većina država u Evropi će zabilježiti nizak ekonomski rast ili stagnaciju. Jasno je da Evropa nije suočena samo sa dužničkom krizom, već i sa ozbiljnim problemima u bankarskom sektoru“, podsjetio je Katnić. 

Usljed toga, priliv kapitala putem stranih direktnih investicija i bankarskog sektora biće, kako je kazao, sporiji i skuplji, a međunarodna tržišta “zatvorenija”. 

„Ova realnost nas obavezuje na vođenje odgovorne fiskalne i ekonomske politike. To, u ovom trenutku, znači definisanje i iznalazenje najpovoljnijih izvora finansiranja, ali i stvoranje uslova za realizaciju započetih i najavljenih projekata u privatnom i javnom sektoru“, saopštio je Katnić. „U tom smislu, usaglašavamo politike kojima smanjujemo zavisnost od komercijalnog tržišta, na kojem će dostupnost sredstvima biti limitirana“. 

Crna Gora usljed otvorenosti ekonomije, nije zaštićena od kretanja na međunarodnom tržištu, pa se svaki evropski „potres“ osjeti i u Crnoj Gori. 

„Crnogorska ekonomija je pokazala vitalnost i u najtežim uslovima. Perspektive za razvoj su nesumnjive, a budućnost najviše zavisi od naše sposobnosti da stvorimo uslove za efikasno korišćenje resursa i privlačene novih investitora“, poručio je Katnić. 

On je rekao da donosioci odluka treba da budu posvećeni unaprijeđenju uslova za život i biznis, da povećavaju pravnu sigurnost i smanje transakcione troškove. 

„Državne institucije su dužne da pruže kvalitetnije usluge građanima i privredi, a ekonomska kriza ne smije biti izgovor“, upozorava Katnić. 

Prema njegovim riječima, iskustvo pokazuje da najbrže napreduju sistemi zasnovani na ekonomskim slobodama, u kojima se ne ograničava mobilnost među socijalnim grupama, a najviše vrednuje i nagrađuje rad i uspjeh. 

„To je sistem kojem treba da težimo i da u njemu omogućimo građanima i privrednicima da slobodno donose odluke na osnovu vlastitih interesa i preferencija“, zaključio je Katnić.